Otkrivanje čari Tajlanda: Praktični vodič za nezaboravno putovanje

Tajland, zemlja osmeha, neverovatne prirode i bogate kulture, oduvek je privlačila putnike iz celog sveta. Bez obzira da li tražite opušten odmor na plaži, avanturu u džungli ili uzbudljiv noćni život, Tajland nudi nešto za svakoga. Ovaj vodič će vam pomoći da istražite neke od najpopularnijih destinacija, sa korisnim savetima za prevoz, smeštaj, hranu i zabavu, omogućavajući vam da maksimalno iskoristite svoj boravak.

Pataja: Prestonica zabave

Pataja je jedinstven grad koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Iako je često označavana kao "prestonica greha", nudi mnogo više od toga. Ovo je mesto kontrasta gde se tradicionalni tajlandski život meša sa živahnim turističkim scenom.

Plaže i aktivnosti

Glavna plaža u Pataji je dobro organizovana sa brojnim ležaljkama i suncobranima. Cena ležaljke varira u zavisnosti od lokacije; one u zadnjim redovima koštaju oko 50 THB, dok su ležaljke u prvim redovima, sa najboljim pogledom na more, skuplje i kreću se od 100 THB. Na plaži možete uživati u osveženju; cena piva je oko 80 THB, a kokosov orah 50 THB.

Na kraju plaže nalazi se pristanište (pier) sa kojeg kreću trajekti za okolna ostrva. Iako izgleda kao privatno pristanište, ovo je ustinovleni i funkcionalan punkt za prevoz. Cena trajekta u jednom pravcu iznosi 100 THB. Ovo može biti izuzetno zgodna opcija ako vam dosadi boravak na plaži i želite da izbegnete "silne vožnje" autobusima. Na primer, putovanje do glavnog sela bahtbusom košta oko 30 THB, plus dodatnih 30 THB za trajekt. Ponekad je razlika u ceni vredna manje cimanja i direktnije rute.

Plaža Tavaen (Ko Samet)

Treća plaža, Tavaen na ostrvu Ko Samet, često se na internetu promoviše kao glavna, pa čak i najlepša plaža. Iskreno, ne sumnja se da je u jednom trenutku to i bila. Međutim, teška komercijalizacija je uzela svoj danak.

Do ove plaže ide direktan trajekt. Vožnja traje oko 45 minuta i košta 30 THB. Trajekt staje na doku malo dalje od same plaže, pa je potrebno prošetati do nje. Posetioce često dočekaju gomile turista, posebno tokom masovnih odmora, što može biti pravi kulturološki šok. Morem često dominiraju gliseri i jet skijevi, stvarajući buku i gužvu. Cene u kafićima i restoranima iza plaže, kojih ima na pretek, su bezobrazno visoke, skoro duple u odnosu na one u Pataji.

Srećom, blizu pristaništa je stajalište bahtbuseva, pa odatle lako možete otputovati natrag na druge destinacije kao što su Samae i Tien. Cena vožnje do Tiena je 40 THB. Iako iskreno ne preporučujem ovu plažu zbog prevelike gužve i komercijalizacije, ostavljam rezervu jer je svaki doživljaj subjektivan.

Noćni život u Pataji

Kada padne noć, Pataja oživljava. Pored uticaja ruskih i kineskih turista, Pataja i dalje odoleva svim uticajima i ne predaje lako svoj status prestonice zabave. Ulice su žive noću i pune ljudi, a žurka traje do ranih jutarnjih sati u najbukvalnijem smislu te reči.

Neću ponovo opisivati go-go klubove; sve što sam opisivao prošli put stoji i dalje, osim što su cene, čini mi se, malo porasle. Ponude i zabave ne manjka. Sapphire je preuzeo naslov omiljenog go-go kluba. Osim standardno punog Walking Streeta, sve one ulice tipa Soi 6 sa ponudom instant zabave, Soi Honey sa salonima za masažu gde ćete dobiti apsolutno sve usluge osim pristojne masaže, Soi 7 i 8 sa svojim barovima - sve je i dalje tu. Međutim, Walking Street je ipak centar svega, i adult i regularne zabave.

Regularni klubovi za izlazak

Granice regularnog u Pataji su veoma rastegljive. Klubovi kao što su Insomnia, Lucifer, 808, Marine Disco, Mixx, Gulliver's na Walking Streetu, Miami - svi su locirani na toj čuvenoj ulici. Nažalost, nemate preveliki izbor stilova muzike; house, dance hitići i hip-hop apsolutno dominiraju. Ako i čujete nešto drugo, to će biti u house miks-u.

Kada kažemo "regularni klubovi", to ipak uzmite sa rezervom. U njima će vas, iako ne toliko očigledno kao u go-go klubovima i beer barovima, podsetiti najmanje 8-10 domicilnih devojaka da ste u Pataji gde je zakon jednostavan: no money, no honey. Ovo su ipak mesta gde možete izaći kao par ili u samo ženskom društvu, a da se ne osećate baš kao prase u Teheranu među hostesama i klijentelom.

Pozitivno je što obezbeđenje u većini ovih mesta ne dozvoljava ulaz maloletnicama i transvestitima, pa tu vrstu neprijatnosti barem nećete imati. Takođe, ne dozvoljavaju ulaz vidljivo alkoholisanim ljudima i unos oružja, pa su incidenti svedeni na minimum. Nema starosne diskriminacije; ljudi sede kose i ozbiljnijih godina su prilično regularna pojava, iako dominira mlađa populacija.

Cene pića su oko 140-180 THB za sok, pivo i jednostavnije koktele (oko 4 evra), osim ako ne naletite na happy hour kada budu i ispod 100 THB. Ulaz se ne plaća. Dešava se da organizuju razna izvlačenja gde dele solidne sume novca, što je dodatni motiv za posetu. Na primer, u Luciferu imaju sistem da okače balone na plafon sa novčanicama unutra (negde 20, a negde 1000 THB) i u tačno određeno vreme ih puštaju, nakon čega nastaje pravi grabež bez diskriminacije.

Klubovi rade do kasnih jutarnjih sati. Mnogi tek ulaze u pola 5 ujutru, tako da žurka verovatno traje i do ranih prepodnevnih sati. Go-go klubovi i barovi rade do 4h, a onda mnogi dođu u ove klubove na after party.

Preporučeni restorani

Tri mesta koja ću preporučiti za hranu blizu Walking Streeta, a koja rade do rano ujutru (do 7am ili non-stop), su:

1. New York: Praktično spojen sa I Bar-om. Klopa je pristojna i masna, taman koliko treba da se malo neutrališe alkohol. Lokacijski odlično, sa dobrim pogledom i svežim vazduhom. Standardne cene, hrana osrednja. Na meniju ima hamburgera, pizza, testenina, lazanja i naravno thai jela.
2. Beer Garden: Nalazi se pred samom kapijom Walking Streeta. Da biste došli do restorana, morate proći nekoliko beer barova. Cene su standardne, a pogled na luku je jedinstven. Jedino što u pojedinim večerima miris kanalizacije ume da pokvari utisak ako sedite uz samu ivicu.
3. Nepoznati Thai restoran: Kada izađete iz Walking Streeta i krenete ka Second Road, tačno negde na sredini pre raskrsnice nalazi se odličan thai restoran. Specijalizovan je za pačetinu, ali ima i morskih plodova, supica i svega ostalog. Radi noću i rano ujutru.

Ukusna hrana širom grada

Osim preporučenih restorana, postoji mnoštvo drugih mesta gde možete probati autentičnu tajlandsku kuhinju:

• Pad Thai i sladoled od kokosa sa mangom: U Super Marine TC iznad Soi 1.
• Morska hrana: U jednom uličnom mini food centru na Second Road, malo posle Hard Rock Cafea.
• Picerija Bronx: Sada se nalazi između Soi 9 i 10. Malo dalje imate i solidne riblje restorane.
• Jakitori: Piletina i svinjetina na uličnim tezgama kod Sabai Massage Parlor na Soi 2.
• Mali kineski food court: Blizu Soi 1, gde se mogu naći ogromni jastozi i krabe, malo jače cene.

Gde god da ste na Tajlandu, teško je da ćete ostati gladni. Supica sa nudlama i pačetinom iz gore prikazanog restorana košta oko 80 THB. Izuzetno dobar Pad Thai možete naći za 60 THB u Super Marine centru. Škampi na žaru i red snapper pečen u soli: cena ribe je oko 300 THB (oko 8 evra), a porcija grilovanih škampa manje od 200 THB (5 evra).

Na Second Roadu, posle Hard Rock hotela, probajte Musaman Kari. Jako lep, odličan balans kokosovog mleka. U random restoranu u Soi Buakhao možete naći supu od goveđeg gulaša za 90 THB, fenomenalan sladoled od kokosa na mangu i slatkom pirinču za 90 THB, govedinu u biberu za 150 THB ili piletinu sa povrćem i indijskim orahom (cena u rangu oko 150 THB).

Ostrvo Ko Samet: Beg od gradske vreve

Ostrvo Ko Samet, locirano oko 3 do 4 sata vožnje od Bangkoka (ili 2 sata od Pataje), predstavlja odličan beg od gradske vreve. Ovo malo ostrvo, nekada bekpekerski raj, doživelo je značajnu komercijalizaciju, ali i dalje zadržava deo svoje čari, posebno tokom radnih dana kada je manje posetilaca iz Bangkoka.

Dolazak i smeštaj

Da biste došli do ostrva, najbolje je izabrati transfer mini kombijem iz Bangkoka ili Pataje. Budžet varijanta podrazumeva redovan prevoz do grada Rayong, tačnije njegovog pristaništa Ban Phe, odakle kreću mali trajekti ili gliseri do ostrva. Put trajektom traje oko pola sata.

Ostrvo je prilično malo i praktično se može prepešačiti. Ima samo jedno glavno naselje. Ulazak na ostrvo podrazumeva plaćanje takse od 200 THB za korišćenje nacionalnog parka (karta važi 5 dana), iako je niko retko kada traži.

U samom mestu ima dva 7-Eleven prodavnica, nekoliko hotela i veći broj restorana. Od pristaništa do bilo kog dela treba 5-6 minuta peške. Ako ste smešteni u nekom resortu, proverite da li ima prevoz direktno iz Rayonga. Ao Prao ima svoje mini pristanište. Ako niste, onda ste osuđeni na skupe songthaew prevoznike.

Moja preporuka svakom ko je vičan dvotočkašima je da iznajmi skuter (300-500 THB dnevno) kako bi se provozao po ostrvu i obišao sve plaže. Ko je u formi, može i peške jer je ostrvo zaista malo.

Plaže i atmosfera

U samom mestu nema mnogo aktivnosti. Sav zabavni život dešava se na plaži gde restorani iznose stolove skoro do mora, pale sveće i lampione i kreiraju romantičnu atmosferu. Tu su i barovi otvorenog tipa, neki sa performansima sa vatrom.

Glavna plaža je Sai Kaew, koja se nastavlja na selo. Malo dalje je Ao Phai, a odmah iza Ao Tubtim. One su spojene uz malo prelaska preko stena. Sai Kaew je mnogo veća, ali i popularenija, pa je veća i gužva.