Moj Izbor: Potpuni Vodič Kroz Iskustvo Podizanja Kapaka

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moj primer je sličan primeru moje mame, koja ima sve isto. Kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži 'zakucanu' gore. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo. Da li mi je funkcionalnost bila apsolutno glavna stavka? Iskreno, nije. Nos sam operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga kao dete padom s klupe. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da to nisam morala da radim. Ali podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek, ali sam stalno odlagala.

Moj Primer Odabira Hirurga

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje u dr Anicu Jevremović, nego što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ipak, unatoč tom povjerenju, i dalje sam odugovlačila…

Doktorka Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, kako bismo malo 'otvorili' oko. Oba puta mi je iskreno rekla: 'Niti služe da podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka'. Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao. Ali to zapravo nije bio pravi tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je konačno odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto Govorim O Iskustvu Podizanja Kapaka

Kad sam to zakazala, po običaju, 'trubila sam okolo' šta planiram da uradim. Moj stav je generalno da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja. I kad sam progovorila, odjednom je progovorila i cela masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da pričaju. To je, naravno, njihovo pravo, kao što je i moje pravo da budem otvorena. Nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke, da se zna šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces: Od Konsultacija do Operacije

Proces počinje konsultacijama. Uvodni razgovor je ključan kako biste i vi znali šta da pitate i šta da očekujete. Operacija podizanjem kapaka traje manje od sat vremena, dakle, veoma je brza, i idete kući isti dan. Jako je važno da istaknem odgovore na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju.

Prvo, anestezija. Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekici koji vas opuste i omoguće da kratko spavate tokom procedure. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da izaberu dublju sedaciju. To zahteva i doplatu za anesteziologa, ali vam omogućava da se probudite sve gotovo.

Drugo, cena. Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Donji kapci su obično nešto skuplji. Ne mogu da pišem ništa konkretnije od ovih odokativnih cifara, jer hirurg mora da vas vidi. Uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, a neko sve uračuna u jednu cenu. Vaše je da sve to unapred pitate.

Treće, bol. Odgovor je: ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca. Plašila sam se da će me nešto čupkati i peckati, ali zapravo je dr Anica Jevremović samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Moj Oporavak Dan po Dan: Očekivano vs. Stvarnost

Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja - toga sam se takođe plašila bez ikakvog razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih 6 dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, ali i od same prirode svakog organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon 7 dana skinuti su konci, a nakon 10 dana ja sam sa punom šminkom snimala. Tog 10. dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim! Spušteni kapci su to onemogućavali, a ožiljak se lako i začas prekrio šminkom.

Dugoročni Rezultati i Razmišljanja Nakon Podizanja Kapaka

Modrice nisu postojale. Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se zagleda, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za te male crtice koje sada imam, a koje lako sakrijem. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Kome nije, odlazi na razne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Retki su ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

I najvažnije pitanje: zašto sam odugovlačila? Zašto sam se glupirala s nitima i tehnikama šminkanja kad sam znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao izubijani vanzemaljac jako dugo.

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju toliko dugo. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala da li će biti dobro. Ja sam to jednostavno znala. A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Nakon svih ovih meseci, podizanju kapaka mogu se odati samo pohvale. Moj izbor da konačno rešim problem koji me je pratio godinama pokazao se kao jedan od najboljih. Funkcionalnost mog vida se dramatično poboljšala, a estetski rezultat je premašio očekivanja. Ako i vi razmišljate o ovom koraku, nadam se da će vam moje iskustvo sa dr Anicom Jevremović i celim procesom poslužiti kao koristan vodič i podrška.