Pravnici u Srbiji: Između diplome i egzistencije - realnost tržišta rada

Svake godine na tržište rada u Srbiji stigne hiljade novih diplomiranih pravnika. Sa sobom nose diplomu, ambicije i očekivanja o uglednoj karijeri. Međutim, realnost koja ih dočekuje često je surova i daleka od tih idealizovanih predstava. Razgovori, iskustva i anonimni komentari pravnika na internet forumima otkrivaju jednu depresivnu sliku: prezasićeno tržište, mizerne plate, očajnički mali broj oglasa za pravnika, teška borba za pripravnički staž i sveprisutna potreba za vezom.

Hiperprodukcija i prezasićenje tržišta

Jedan od korenih problema je ogroman broj pravnika koji godišnje završi studije. Državni fakulteti, poput beogradskog, upišu preko hiljadu brucoša godišnje, a tome se pridružuje i sve veći broj privatnih pravnih fakulteta. Kao što jedan korisnik primećuje: "odnos ponude i potražnje za kuvarima i majstorima je velika... s druge strane, pravni godišnje upiše oko 2000 ljudi... opcije za zaposlenje su nikakve za tu količinu ljudi". Ovakva hiperprodukcija pravnika direktno utiče na vrednost njihovog rada. Poslodavci, svesni da je ponuda velika, nude najniže moguće plate, znajući da će se uvek naći neko ko će pristati.

Plate: Od poniženja do preživljavanja

Kada je reč o primanjima, situacija je alarmantna, posebno za one na početku karijere. Diskusije su puna primera koji šokiraju:

• Pripravnici i volonteri često rade bez ikakve nadoknade ili za simbolične iznose. "Radila sam četiri meseca u struci za 30.000 u NS i dala otkaz jer nisam mogla da pokrijem troškove," podelila je jedna koleginica.
• Kod javnih izvršitelja i notara plate su često ispod ili na granici minimalca. Jedna ispovest govori: "meni je notar nudio 35 hiljada plus prevoz, imam i pravosudni... ostaje se prekovremeno, nekad se radi i vikendom". Drugi dodaje: "kod izvršitelja sam bila prijavljena na platu od 50.000 a primala sam na ruke između 10-20.000".
• U državnoj upravi, situacija nije mnogo bolja. Savetnik sa 8 godina staža u državnom organu kaže: "radim za malo više od 60.000 osnovne plate". Iako u sudovima plate mogu biti nešto više (saradnici oko 65-90 hiljada), tu je drugi problem - ulazak bez veze je gotovo nemoguć.
• Pravnici na tehničkim pregledima opisuju svoj posao kao iscrpljujući i nezavidan: "radim sve od kase, zakazivanja, plaćanja, spremanja pazara, polisa, nalepnica... posao jeste stresan, mora da se strogo vodi računa o svemu", sve to za plate koje retko prelaze 70.000 dinara.

Kao što se surovo zaključuje: "50.000 je prosek plate za pravnike... toliko se mučiš i na kraju ništa, protraćiš najbolje godine".

Nemoguć ulazak bez "leđa"

Gotovo svako iskustvo u vezi sa zapošljavanjem u državnim institucijama - sudovima, tužilaštvima, ministarstvima - naglašava isti faktor: vezu. "Za sud ti treba veza i to bas velika," konstatuje jedan korisnik. Drugi potvrđuje: "ne treba veza baš za sudijske i tužilačke pripravnike imate konkurse... ali nije nešto specijalno zanimljiv". Ovaj sistem favorizovanja onih sa porodičnom tradicijom ili političkim vezama ostavlja talentovane, ali "obične" pravnikе u nemogućnosti da ostvare svoj potencijal u javnom sektoru, što dodatno doprinosi gubitku motivacije i odlasku van struke.

Advokatura: Luksuz za izabrane?

Samostalna advokatura se čini kao najperspektivniji, ali i najrizičniji put. Međutim, i tu mlade kolege čekaju prepreke. Ulazni troškovi su visoki - upisnina u advokatsku komoru, troškovi kancelarije, oprema, poreske obaveze. Kao što jedna korisnica objašnjava, potrebno je "10.000 evra min" za početak. Osim finansijske barijere, tu je i ogromna konkurencija i teškoća u pronalaženju klijenata. "Čini mi se da je jako teško doći do klijenata... svi očekuju da pristaneš da radiš za džabe dok se ne okonča spor", žali se mlada advokatkinja. Stoga, advokatura se često vidi kao opcija samo za one sa porodičnom advokatskom kancelarijom ili već uspostavljenom mrežom klijenata.

Prekvalifikacija i bekstvo iz struke

Frustrirani lošim uslovima i nedostatkom perspektive, mnogi pravnici sve češće razmatraju radikalne promene. Prekvalifikacija za IT sektor postaje čest motiv u razgovorima. "Ako imaš klikera za IT, prekvalifikuj se dok si još mlad... vrv će ti trebati manje vremena nego da uspeš kao pravnik", savetuje jedan korisnik. Iako neki osporavaju lakoću ove tranzicije, saglasni su da prosečan radnik u IT-u ima veće šanse za pristojnijim životom od prosečnog pravnika. Drugi pak, potpuno napuštaju zemlju u potrazi za boljim uslovima, čak i za poslovima ispod svoje kvalifikacije.

Degradacija struke i gubitak ugleda

Ono što posebno boli mnoge pravnikе je degradacija njihove profesije. Poslovi koji su nekada bili pravnički, svedeni su na rutinsku administraciju koju bi mogao da obavlja srednjoškolac. Rad kod izvršitelja, notara ili na tehničkom pregledu često ne podrazumeva kreativan pravni rad, već mehaničko overavanje i popunjavanje formulara. "Pravnik na tehničkom pregledu mi je greota... toliko ne volim to, to je izmišljeno", kaže jedan korisnik. Ovakva situacija vodi do gubitka profesionalnog identiteta i moralne krize kod pojedinaca koji su godine učili za nešto što se u praksi ne primenjuje.

Zaključak: Šta dalje?

Stanje je svakako tmurno, ali nije bez izlaza. Pojedinci koji su uspeli ističu neke zajedničke faktore: specijalizaciju za tražene niše (poresko savetovanje, zaštita ličnih podataka, privredno pravo), odlazak u pravne timove velikih stranih kompanija, neprestano usavršavanje i učenje jezika, te izgradnju autentične mreže kontakata na etički način.

Na sistemskom nivou, neophodno je preispitati broj upisanih studenata, pooštriti kvalitet nastave i omogućiti veću povezanost studija sa praksom. Takođe, regulativa bi trebalo da zaštiti pravnike koji rade kod izvršitelja i notara propisivanjem minimalnih koeficijenata za plate, sprečavajući njihovo izrabljivanje.

Na kraju, mladim pravnicima preostaje da budu realni, fleksibilni i uporni. Kao što jedan iskusan sagovornik kaže: "pravnik radi od 8 do 16 obično... kuvar u dve ili tri smene, prekovremene i noćne... mora više da se plaća". Možda je ključ u tome da se prestane sa pasivnim čekanjem da se profesija pravnika "vrati na staro", a počne aktivno tragati za novim mestima gde pravno znanje može da se kombinije sa drugim veštinama i da se naplati po vrednosti. Put je težak, ali razumevanje realnosti je prvi korak ka pronalaženju sopstvenog pravca u ovom prezasićenom, ali i dalje dinamičnom polju.