Emocionalna inteligencija - Ključ uspeha i sreće u životu

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). Međutim, današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobre odnose, bude privlačan i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne za društvenu prilagodljivost i uspeh.

Šta je emocionalna inteligencija (EQ)?

Emocionalna inteligencija obuhvata sposobnosti kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi i empatija. Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu upravo zbog nedostatka ovih veština.

Test emocionalne inteligencije

Evo jednostavnog testa za procenu vaših emocionalnih sposobnosti. Odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid
10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N. Najvažnije je biti iskren sa sobom i shvatiti da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije.

Neuronske osnove emocija

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda u mozgu - amigdala. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo pre nego što smo svesni situacije. Amigdala je povezana sa mnogobrojnim moždanim centrima i učestvuje u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin i norepinefrin.

Epifiza (pinealna žlezda) takođe igra važnu ulogu u emocionalnom životu. Ona luči melatonin (hormon sna) i serotonin (hormon sreće). Zdravo spavanje pre ponoći, pogotovo ako smo srećni i zadovoljni, doprinosi i emocionalnoj stabilnosti i usporavanju procesa starenja.

Kako kontrolisati emocije?

Vladati sobom ne znači potiskivati emocije, već postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što su depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa i panike.

Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost. Svi mi možemo osetiti šta nas može usrećiti, ali često to i ne uradimo. Psiha i emotivna stabilnost su najbolji saveznici i u borbi sa vrlo teškim bolestima - samo onaj ko uspe da sakupi pozitivnu energiju i savlada strah može da pobedi i ozbiljne zdravstvene izazove.

Kako razvijati EQ kod dece?

Emocionalna inteligencija je delom urođena, ali na njoj se mora raditi kako bi se uspešno razvila. Roditelji treba decu učiti da:

• Izražavaju osećanja sopstvenim rečima ("Ja sam srećan", "Tužan sam")
• Prepoznaju osećanja drugih ljudi
• Uvek imaju mogućnost izbora čak i kad ih preplave negativna osećanja
• Osećaju se sigurnim i važnim članovima porodice

Zaključak

Emocije i razum su nam dati kroz dve vrste inteligencije - obe jednako važne za uspeh i sreću u životu. Dok IQ ima određene granice razvoja, EQ možemo kontinuirano unapređivati tokom celog života. Cilj je naučiti kako inteligentno upotrebljavati svoju emocionalnost, jer upravo emocionalna inteligencija čini srž uspešnih međuljudskih odnosa i ličnog zadovoljstva.