Sve što treba da znate o crkvenom venčanju: Pravila, troškovi i saveti

Planiranje crkvenog venčanja je lep, ali često i izazovan proces koji zahteva razumevanje crkvenih pravila, tradicije i logistike. Ovaj članak će vam pomoći da se snađete u svim aspektima pripreme, od suštinskih duhovnih pitanja do praktičnih detalja, kako biste vaš poseban dan doživeli u punom miru i radosti.

Suština crkvenog venčanja: Više od ceremonije

Pre nego što krenemo u praktične detalje, važno je naglasiti da je crkveno venčanje pre svega sveta tajna. To je zavet pred Bogom za zajednički život u ljubavi, veri i poštovanju. Iako je danas za mnoge parove i lepa tradicija, poželjno je da se parovi pripreme i duhovno za ovaj korak. Razgovor sa sveštenikom, razumevanje značenja obreda, kao i eventualno pričešće i ispoved pre venčanja, dubinsku dimenziju ovog čina.

Kao što jedan iskusan vernik primećuje: "Odlično da ste se već pričešćivali, a pretpostavljam i ispovedali u ranijem periodu. Cemu svrha pričesti ako se pre toga ne ispovedimo?" Ovaj stav ukazuje na važnost celovitog duhovnog prijema. Iako se ispoved i pričešće mogu smatrati odvojenim tajnama, u praksi vernika koji redovno posećuju crkvu, one često idu zajedno, posebno pred važne događaje kao što je venčanje.

Ključni korak: Predbračni ispit

Predbračni ispit je obavezan administrativni i pastoralni razgovor sa sveštenikom. Na njemu se popunjavaju potrebne potvrde i upisuju podaci o mladencima i kumovima. Trajanje i sadržaj variraju. Nekada je to čista formalnost od 10 minuta gde se samo potpiše zapisnik, a nekada podrazumeva i duži razgovor o braku, odgovornostima i veri.

Šta je potrebno poneti? Uglavnom se traže krštenice mladenaca i kumova na uvid, lične karte i podaci o roditeljima. Međutim, neki sveštenici veruju na reč. "Meni nisu potrebne [krštenice] ako su vama kumovi rekli da su kršteni u crkvi i vi im verujete, onda ja vama verujem," kaže jedan sveštenik. Najsigurnije je pitati sveštenika kod koga se venčavate za tačnu listu dokumenta.

Kumovi su obično prisutni na predbračnom ispitu da potpišu zapisnik. Zanimljivo je da za kumove ne moraju da budu "zvanični" kumovi za ceo život. "Nama je rečeno da ne moraju da budu kumovi, već bilo ko. Bitno je samo da budu prisutne dve osobe koje će potpisati taj zapisnik," podelila je jedna mlada. Često parovi uzajamno budu svedoci jedni drugima.

Izbor crkve i parohijska pripadnost

Ovo je jedno od najčešćih pitanja. Po pravilu, venčanje treba da obavi sveštenik parohije kojoj mladoženja pripada. On može to da učini u svojoj ili u drugoj crkvi po dogovoru. Ako par želi da se venča u crkvi koja nije mladoženjina parohijska (npr. u prelepoj Ružici na Kalemegdanu), tada njihov parohijski sveštenik dolazi u tu crkvu da obavi obred. Za korišćenje druge crkve se obično plaća posebna taksa (zakup prostora).

"Trebalo bi da vas venča sveštenik iz crkve čijoj parohiji pripadate... Mi smo se venčali u crkvi kojoj pripadamo, odakle nam dolazi sveštenik," savetuje jedna udata članica. Ponekad se, međutim, dešava da sveštenik iz željene crkve izađe u susret i obavi venčanje. Sve je stvar dogovora, ali poštovanje crkvenih pravila olakšava ceo proces.

Kumovi: Ko može biti i kakve su obaveze?

Kumovi na crkvenom venčanju imaju ulogu svedoka. Pravila oko toga ko može biti kum variraju. Uglavnom, kumovi moraju biti kršteni u pravoslavnoj crkvi. Ako je neko druge veroispovesti (npr. katolik), potrebno je pribaviti odobrenje od nadležnog episkopa, što je danas prilično učestala praksa i obično se rešava pismenom molbom.

"Meni je kuma bila katolkinja... kasnije smo napisali molbu, uzeli nam 1000 din za to i gotova stvar," iskustvo je jedne mlade. Mešoviti brakovi su sve češći, pa je i ovo postalo rutinska procedura. Bitno je da su oba mladenca krštena.

Što se tiče maloletnih kumova, nema striktne zabrane. "Ja sam krstila kumu pre mnogo godina, a da nisam imala 18 godina," navodi jedna osoba. Konačnu odluku donosi sveštenik.

Vreme venčanja: Obratite pažnju na postove i praznike

Crkva ne venčava u vreme velikih postova (Božićnjeg, Uskrsnjeg, Petrovdanskog i Gospojinskog) bez posebnog, opravdanog razloga. Takođe, izbegavaju se venčanja na velike crkvene praznike i zadušnice.

• Božićnji post: Traje od 28. novembra do 6. januara.
• Uskršnji post: Traje 40 dana pre Uskrsa, plus Svetla nedelja. Datum Uskrsa se menja.
• Petrovdanski post: Nema fiksno trajanje. Počinje nedelju dana posle Duhova i traje do 11. jula (po julijanskom kalendaru do 28. juna). Za 2023. godinu, na primer, počinje 11. juna.
• Gospojinski post: Traje od 14. do 27. avgusta.

"Mala informacija: ne menja se samo Petrovski post, već se menja i Vaskršnji... slobodan termin bi bio od prve subote posle Uskrsa do početka Petrovdanskog posta," objašnjava jedan korisnik. Uvek proverite crkveni kalendar za konkretnu godinu.

Venčanje u postu je moguće samo u izuzetnim, hitnim situacijama (npr. odlazak u inostranstvo, poziv u vojsku) uz pisanje molbe episkopu. Nije dozvoljeno iz praktičnih razloga kao što je zauzetost restorana. "Nije u pitanju sujeverje već jednostavno da se bez preke potrebe tada ne vrše venčanja," ističe se.

Troškovi crkvenog venčanja: Šta očekivati?

Ovo je osetljiva tema gde se cene značajno razlikuju. Troškovi se obično sastoje iz:

• Taksa za crkvu/zakup prostora: Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate. (npr. 3.000 - 6.000 din u Beogradu).
• Prilog svešteniku: Za obavljanje obreda. Cena varira od parohije do parohije (može biti od 5.000 do 12.000 din i više).
• Hor: Nije obavezan, ali ulepšava ceremoniju. Cena je oko 5.000 - 8.000 din.
• Pribor za venčanje: Pehar, platno, sveće, vino. Možete kupiti svoje ili koristiti crkvene (često se ne naplaćuje posebno).

Ukupno, u svojoj parohijskoj crkvi možete proći i za 4.000 - 7.000 dinara, dok venčanje u nekoj posebno traženoj crkvi (npr. Sabornoj, Ružici) može koštati 12.000 - 22.000 dinara i više.

Mnogi sveštenici imaju utvrđenu tarifu, dok drugi primaju "koliko das". "Nama je pop rekao da je venčanje 5000+2000, u prevodu mi plaćamo 5000 a kumovi po 1000," kaže jedna mlada. Čest je slučaj da sveštenik predlaže da se trošak podeli između mladenaca, kumova i roditelja, što neki doživljavaju kao neugodno. Najbolje je unapred pitati sveštenika da li postoji fiksna tarifa i šta sve obuhvata. U nekim eparhijama postoji mogućnost žalbe episkopu na previsoke tarife.

"Po meni, svešteniku treba dati koliko se ima... Pravoslavlje se nikada nije oslanjalo i gradilo na novcima," ističe jedna osoba, podsećajući na duhovnu dimenziju.

Posebne situacije i česta pitanja

Šta ako jedan od mladenaca nije kršten? Osoba se mora krstiti pre venčanja. Krštenje se može obaviti nekoliko dana pre, pa čak i istog dana, ali je pristojnije i pravilnije to uraditi odvojeno. "Bilo bi dobro da se krštenje obavi nekoliko dana pre svadbe... recimo da postite par dana, pa onda jedan dan da se krstite, a recimo dan posle toga i venčate."

Crkveni razvod: Postoji. Podnosi se molba episkopu preko parohijskog sveštenika. Utvrđuje se krivac za raspad braka, i po pravilu je dozvoljeno do četiri crkvena braka tokom života.

Smrtni slučaj u porodici: Tradicija nalaže odlaganje svečanosti, naročito ako se radi o neposrednom srodniku. Crkveno pravilo ne propisuje striktan rok, ali se često poštuje tradicija nošenja crnine i apstinencije od veselja tokom 40 dana ili godine dana. "Posle 40 dana može da se venča," kaže jedan sveštenik. Konačnu odluku treba doneti u dogovoru sa porodicom i sveštenikom.

Šta nositi i šta kupiti? Za sam obred potrebne su venske krune (koje crkva obezbeđuje), pehar sa vinom, platno i sveće. Sve to možete kupiti u crkvenim prodavnicama ili pozajmiti. Mnogi savetuju da se ne opterećujete kupovinom skupe "džidže-bidže" koja će posle skupljati prašinu, osim ako vam nešto od toga neće biti draga uspomena.

Zaključni saveti za buduće mladence

1. Krenite na vreme. Zakazujte termin u crkvi što ranije, naročito ako je reč o popularnim crkvama ili sezoni venčanja (proleće/jesen).
2. Komunicirajte otvoreno sa sveštenikom. Pitajte šta sve treba, koje su tarife, šta je potrebno od dokumentacije. To će izbeći neprijatna iznenađenja.
3. Proverite crkveni kalendar. Uverite se da vaš izabrani datum ne pada u post ili na veliki praznik.
4. Fokusirajte se na suštinu. Iako su detalji važni, zapamtite da je venčanje pre svega duhovni čin i zavet jedne duše pred Bogom. Sve ostalo je sporedno.
5. Razmislite o duhovnoj pripremi. Razgovor sa sveštenikom, molitva, a za one koji su vernici, i ispoved i pričešće, mogu da daju poseban smisao i dubinu ovom događaju.

Priprema za crkveno venčanje može izgledati kao logistički izazov, ali uz blagovremeno planiranje i razumevanje osnovnih pravila, sve može da teče glatko. Najvažnije je da ovaj